Balaton u mirisu lavande: putovanje koje spaja pejzaže i ljude
Postoje destinacije koje biraš zbog njihove lepote i atraktivnosti, i one koje te privlače zbog osećaja koji obećavaju. Naš izbor bio je spoj oba. Ideja da posetim Balaton tinjala je u meni dugo, ali ne bilo kada: želela sam da ga doživim u vreme cvetanja lavande. Polja lavande za mene nisu samo prizor, već osećaj beskraja i prostora u kojem sve postaje jednostavnije. Zato se nisam dvoumila koju ću destinaciju predložiti cimerkama kada smo se dogovorile da idemo na prvo zajedničko putovanje. Spakovale smo se, pripremile makaze i krenule u nezaboravnu pustolovinu.
Prva stanica: Sekešfehervar
Sekešfehervar, ili Stoni Beograd, bio je početak naše avanture. Grad bogate istorije, mesto gde su krunisani mađarski kraljevi, i danas nosi značaj kulturnog i istorijskog centra.
Grad je tokom istorije bio jedno od najvažnijih mesta Mađarske: u njemu je krunisano 43 kralja, a njih 15 je tu i sahranjeno. Iako više nije prestonica, Stoni Beograd i dalje ostaje značajan istorijski i kulturni centar zemlje.
Posebnu pažnju privukla nam je Srpska pravoslavna crkva u centru grada, kao svedočanstvo jednog dela naše istorije na ovom prostoru. Od 15. veka ovde počinju da se naseljavaju Srbi. Jovandanjska crkva, smeštena u Srpskoj četvrti, kao i očuvano srpsko groblje, danas predstavljaju važan trag tog prisustva.
Osim istorije, osvojile su me boje grada, šetališta, cveće i kafići puni već od ranog jutra. Upravo tu je nastala i naša prva zajednička fotografija koju bismo sigurno opisale Breninim rečima „želim opet u taj varoš".
Evropski Tadž-Mahal – sledeća stanica
Da li znaš da i mi u Evropi imamo građevinu kao što je Tadž Mahal? U pitanju je dvorac Bori, jedan od najzanimljivijih i definitivno najromantičnijih zamkova u Mađarskoj. Nalazi se u blizini Sekešfehervara, a posebnim ga čini priča koja se iza njega krije.
Izgradio ga je mađarski vajar i arhitekta, Jeno Bori, kao izraz ljubavi prema svojoj supruzi. Gradio ga je više od četrdeset godina, gotovo do kraja svog života. Zato je i dobio naziv „dvorac večne ljubavi".
Poslednja stanica: Tihanj, najmirisniji kutak Balatona
Za razliku od Sekešfehervara, gde smo se susrele sa bogatom istorijom, dolaskom u Tihanj imale smo osećaj kao da smo postale njen deo. Ovo malo seoce deluje kao da je vreme u njemu zastalo: sa uskim, brdovitim ulicama, kamenim prizemnim kućama i obiljem zelenila, podseća na neko francusko srednjevekovno selo.
Već na samom ulazu pogled privlače nepregledna polja lavande. Najbolje vreme za posetu su letnji meseci kada lavanda cveta i kada se održava festival, a čitav kraj poprima prepoznatljive nijanse ljubičaste. U jednom trenutku, ta boja se gotovo neprimetno preliva u duboko plavu boju Balatona, najvećeg jezera u Evropi. Ovde svako može da pronađe svoj prostor: u ljubičastim poljima ili uz plavetnilo jezera, ili jednostavno u spoju oba.
U Tihanju imate utisak da vreme ne prolazi, već miruje. Ipak, baš zato je važno dobro ga isplanirati, jer trenutak za polazak uvek dođe brže nego što biste želeli.
Više od destinacije: putovanje kao prostor za povezivanje
Izvan svakodnevnih obaveza i poznatih rutina, prostor između destinacija postao je prostor za upoznavanje.
Razgovori su dolazili spontano, tišine nisu bile neprijatne, a zajednički trenuci, bilo da su to šetnja, kafa ili jednostavno posmatranje pejzaža, polako su gradili osećaj bliskosti.
Lavanda je možda bila razlog da krenemo, ali ono što smo ponele sa sobom bio je osećaj mira i početak jednog iskrenog prijateljstva.
